-Švaj­car­ski sud pre­su­dio je da gru­pa kon­tro­verz­nih bi­zni­sme­na, od ko­jih je je­dan dio po­ve­zan sa cr­no­gor­skim pre­mi­je­rom Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem, tre­ba da na­dok­na­di mi­li­on­sku šte­tu bu­dže­tu Pa­le­sti­ne zbog pre­va­re u po­slo­va­nju ka­zi­na u gra­du Je­ri­hon, a taj slu­čaj uka­zu­je i na sum­nji­ve po­slo­ve u Cr­noj Go­ri. Vi­jest o pre­su­di su­da u Švaj­car­skoj ob­ja­vi­la je zva­nič­na pa­le­stin­ska no­vin­ska agen­ci­ja VA­FA pro­šle sed­mi­ce.
Pre­ma toj in­for­ma­ci­ji, biv­ši pa­le­stin­ski mi­ni­star bez­bjed­no­sti i Đu­ka­no­vi­ćev pri­ja­telj Mo­ha­med Da­hlan i austrij­ski bi­zni­smen Mar­tin Šlaf, iz­me­đu osta­lih, tre­ba sa­da da pla­te šte­tu pa­le­stin­skom bu­dže­tu.
Iz pre­su­de švaj­car­skog su­da po­sta­je ja­sno i ko sto­ji iza luk­su­znog pro­jek­ta Bi­go­va bej u Cr­noj Go­ri. U pi­ta­nju je Da­hla­nov part­ner, ko­ji se, pre­ma iz­vje­šta­ju pa­le­stin­ske no­vin­ske agen­ci­je, po­mi­nje s njim u pre­su­di su­da u Švaj­car­skoj, dok u Cr­noj Go­ri, za­hva­lju­ju­ći Vla­di pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, mo­že da gra­di dva ho­te­la, ko­ji bi ima­li 551 so­bu, 357 apart­ma­na i 230 vi­la.
Pred ar­bi­tra­žnim su­dom u Ci­ri­hu, dr­žav­ni fond Pa­le­sti­ne tu­žio je Mo­ha­me­da Da­hla­na, Mo­ha­me­da Ra­ši­da, Omri­ja Ša­ro­na (sin Ari­je­la Ša­ro­na), još dvo­ji­cu arap­skih bi­zni­sme­na i Austri­jan­ca Mar­ti­na Šla­fa jer su, pre­ma na­vo­di­ma iz tu­žbe, pre­va­ri­li taj dr­žav­ni fond i na­ni­je­li ve­li­ku šte­tu bu­dže­tu u po­slu iz­grad­nje luk­su­znog ka­zi­na u gra­du Je­ri­hon.
Taj ka­zi­no je ra­dio de­se­tak go­di­na, ali je da­nas za­tvo­ren, i pre­ma do­stup­nim in­for­ma­ci­ja­ma, tu je tre­nut­no otvo­ren sa­mo ho­tel.
Dr­žav­ni fond Pa­le­sti­ne ostva­rio je u po­me­nu­tom po­slu od­re­đe­na ula­ga­nja, a ka­ko je na­ve­de­no tu­žbom, Da­hlan i nje­go­vi sa­rad­ni­ci su ih iz­i­gra­li. Po­što je fir­ma ko­ja je bi­la su­vla­snik ka­zi­na bi­la re­gi­stro­va­na u Švaj­car­skoj, ta­mo je i po­dig­nu­ta tu­žba. Pa­le­stin­ska agen­ci­ja pi­še da je švaj­car­ski sud pri­je ne­ko­li­ko sed­mi­ca Da­hla­na i nje­go­ve sa­rad­ni­ke pre­su­dom oba­ve­zao da is­pla­te šte­tu u iz­no­su od 12 mi­li­o­na fra­na­ka.
Dok je Da­hlan već du­že u fo­ku­su cr­no­gor­skih me­di­ja zbog ra­znih afe­ra, Ra­šid se po­mi­nje kao vla­snik ne­ko­li­ko cr­no­gor­skih fir­mi, a u Cr­noj Go­ri je po­mi­njan u ve­zi s vi­še sum­nji­vih slu­ča­je­va. Pre­mi­jer je kra­jem 2014. go­di­ne jav­no ozna­čio Da­hla­na kao svog pri­ja­te­lja, a 2010. go­di­ne na Đu­ka­no­vi­ćev pred­log on je po­stao cr­no­gor­ski dr­ža­vlja­nin.
Fa­mo­zni pro­je­kat Bi­go­va bej u Cr­noj Go­ri bio je no­mi­nal­no te­žak 100 mi­li­o­na, a ime Mar­ti­na Šla­fa tu se ne po­mi­nje pr­vi put. Zva­nič­na do­ku­men­ta­ci­ja, ko­ju je BIRN obje­lo­da­nio, po­ka­zu­je da je Hi­po Al­pe Adri­ja ban­ka zna­la da su austrij­ski mi­li­jar­der Mar­tin Šlaf i bi­zni­smen Vo­jin La­za­re­vić od sa­mog po­čet­ka bi­li po­ve­za­ni po­slom, bez ob­zi­ra na to što for­mal­no ni­je­su ima­li ve­ze s kom­pa­ni­jom Bi­go­va bej d.o.o, ko­joj je odo­bri­la kre­dit.
Ta fir­ma, sa sje­di­štem u Ko­to­ru, osno­va­na je 2006. go­di­ne, sa­mo ne­ko­li­ko mje­se­ci pri­je ne­go što je od austrij­ske Hi­po ban­ke za­tra­ži­la kre­dit od 20 mi­li­o­na eura za ku­po­vi­nu 100 hek­ta­ra ze­mlje, gdje su na­mje­ra­va­li da gra­de.
Šlaf je, ka­ko je obje­lo­da­nio BIRN, zva­nič­no pre­u­zeo kon­tr­o­lu nad fir­mom Bi­go­va bej 2013. go­di­ne. In­di­ka­tiv­no je da je Mo­še Ru­so, član od­bo­ra Šla­fo­vog Ro­be­rt Pla­cek hol­din­ga, ime­no­van za di­rek­to­ra Bi­go­ve bej 7. ju­na 2008. go­di­ne.
Vla­da je kra­jem ma­ja usvo­ji­la na­crt iz­mje­na i do­pu­na dr­žav­ne i lo­kal­ne stu­di­je za pro­stor Bi­go­va–Tra­šte, ko­je ob­u­hva­ta lo­ka­ci­ju za pro­je­kat Bi­go­va bej, kod Ko­to­ra. Ka­ko je na­ve­de­no u stu­di­ji, pred­vi­đe­na je iz­grad­nja dva ho­te­la ko­ji bi ima­li 551 so­bu, 357 apart­ma­na i 230 vi­la.
U stu­di­ji je na­ve­de­no da je ve­ćin­ski vla­snik ze­mlji­šta na rtu Tra­šte, kom­pa­ni­ja Ro­bert Pla­cek hol­ding iz Austri­je i da je za iz­ra­du stu­di­je ko­ri­šćen ma­ster plan ko­ji je ona za­vr­ši­la u mar­tu ove go­di­ne.
Zva­nič­na do­ku­men­ta ko­ja je ob­ja­vio BIRN po­ka­zu­ju da je fir­ma Bi­go­va bej pro­pu­sti­la da upi­še u ka­ta­star dje­lo­ve ze­mlje ko­ju je ku­pi­la, kao i da ubi­lje­ži da je ze­mlja da­ta u za­log kao obez­bje­đe­nje za kre­dit kod Hi­po ban­ke iz 2007. go­di­ne. Kao re­zul­tat to­ga, Hi­po ban­ka bi ima­la pro­ble­ma da po­vra­ti ze­mlju u slu­ča­ju ne­iz­mi­re­nja oba­ve­za po kre­di­tu. M.V.


Broj­ne kon­tro­ver­ze

Ka­ri­je­ra Mar­ti­na Šla­fa prot­ka­na je kon­tro­ver­za­ma, uklju­ču­ju­ći nje­go­va po­slo­va­nja ve­za­no za te­le­ko­mu­ni­ka­ci­je i ka­zi­na i bli­ske ve­ze s vi­so­ko­po­zi­ci­o­ni­ra­nim izra­el­skim po­li­ti­ča­ri­ma. Pre­ma pi­sa­nju BIRN-a, ne­po­sred­no pri­je iz­da­va­nja osnov­nog kre­di­ta fir­mi Bo­go­va bej d.o.o. od Hi­po ban­ke, Šlaf je od­i­grao ključ­nu ulo­gu u po­sre­do­va­nju pri pro­da­ji naj­ve­ćeg srp­skog ope­ra­te­ra mo­bil­ne te­le­fo­ni­je, Mob­te­la, 2006. go­di­ne. Bio je to kom­plek­san po­sao u ko­me je i Hi­po bio ve­o­ma va­žan ak­ter.
Epi­log tog po­sla bi­la je is­tra­ga pre­va­re ko­ju su po­kre­nu­li Austri­jan­ci, a ko­ju su vla­sti ka­sni­je ob­u­sta­vi­le. Šlaf je ta­ko­đe po­me­nut i u dvi­je izra­el­ske is­tra­ge u ve­zi s ko­rup­ci­jom u ko­ju su bi­li umi­je­ša­ni po­li­ti­ča­ri vi­so­kog ran­ga iz Tel Avi­va, a ko­je ni­je­su za­vr­ši­le pred su­dom. On ne­gi­ra da je od­go­vo­ran za bi­lo ka­kve zlo­u­po­tre­be.


Ho­će da ula­žu i u
na­u­tič­ki tu­ri­zam

Pro­stor rta Tra­šte, ko­ji ob­u­hva­ta po­vr­ši­nu na kop­nu od pre­ko 120 hek­ta­ra, pla­ni­ran je kao je­din­stven tu­ri­stič­ki kom­pleks – tu­ri­stič­ko se­lo Bi­go­va bej. Pre­ma pro­jek­tu, zo­na „Land­skejp park” na­mi­je­nje­na je iz­grad­nji isto­i­me­nog ho­te­la sa pri­pa­da­ju­ćim de­pa­dan­si­ma i kan­tri klu­bom. Zo­na uva­le Bi­go­va pred­vi­đe­na je za ho­tel „Ma­ri­na” s pri­sta­ni­štem za jah­te, gru­pa­ci­ju vi­la, ma­ri­nu i pla­žni klub s ure­đe­nim pla­žnim kom­plek­som, te zo­ne rta Tra­šte i rta Ža­bi­ca pred­vi­đe­ne za vi­le naj­ve­ćim di­je­lom ori­jen­ti­sa­ne ka mo­ru.
Cen­tral­ni ho­tel bu­du­ćeg tu­ri­stič­kog na­se­lja Bi­go­va bej, po pro­jek­tu, ori­jen­ta­ci­o­nog je ka­pa­ci­te­ta 478 le­ža­je­va, a ho­tel „Ma­ri­na” pre­vas­hod­no bi bio na­mi­je­njen za po­dr­šku na­u­tič­kom tu­ri­zmu.